Kako zaštititi intelektualnu i industrijsku svojinu?

, praćeno sa Nema komentara

U današnjem poslovnom svetu i potrošačkom društvu ideja, izum ili patent su najveći kapital kako pojedinca tako i firme odnosno kompanije. Biti jedinstven u vreme hiperprodukcije svega i svačega je čest izazov, ali retka privilegija pogotovo ako nam ta autentičnost donosi uspeh, slavu, novac. Zato su intelektualna i industrijska svojina pravo koje je u 21. veku najviše na udaru falsifikatora. Takvo pravo se teško može zaštititi bez stručne pomoći profesionalne detektivske agencije.

Bez obzira na to što se o intelektualnoj svojini sve češće priča mnogi i ne znaju šta to, zapravo, znači. Zvuči im suviše apstraktno. Možda zato što se pod ovim širokim pojmom podrazumeva autorsko pravo, patent, brend, industrijski dizajn pa čak i poslovne tajne. Dakle, to nije konkretno, materijalno vlasništvo nad nekim predmetom, već pravo ili skup ovlašćenja koje pravni sistem jedne zemlje priznaje nosiocu prava intelektualne svojine.

Zato i dalje postoje bahati pojedinci koji nisu ni svesni svoje odgovornosti kada ugrožavaju ili prisvajaju nečiju intelektualnu svojinu. Naravno, znatno je više falsifikatora koji ciljano kradu tuđe ideje, izume, patente svesni da će žrtva teško zaštiti svoja autorska prava. Nažalost, i sami nosioci intelektualne svojine često nisu u potpunosti upoznati sa svim svojima pravima i ovlašćenjima koji proizilaze iz takve svojine pa ne znaju ni kako da ih zaštite. Zato im je neophodna usluga licenciranog i iskusnog detektiva.

 

Izazovi u eri informacionih tehnologija

 

Veliki problem predstavlja i činjenica da je intelektualna svojina u eri narastajućih informacionih tehnologija posebno ranjiva. Zbog toga se ova svojina sve češće nalazi na meti organizovanog kriminala koji koristi sve sofisticiranije softverske alate za zloupotrebu tuđih autorskih prava. Takvo usavršavanje softvera gotovo na dnevnom nivou nemoguće je adekvatno zakonodavno ispratiti pa tako imamo neprekidnu “rupu” u pravnom sistemu koja se obilato iskorišćava.

Konkurencija na tržištu je toliko surova da će zgrabiti i najmanju priliku kako bi vam “ukrala” proizvod, logo, brend, uslugu, uređaj, recept i slično i narušila uspeh i profit. Ako joj to uspe napraviće proizvod sličan vašem da bi prisvojila vaše klijente, slavu, novac…

Industrijska svojina se možda ređe pominje u javnosti, ali je podjednako ako ne i više na udaru nego intelektualna svojina. Ako se intelektualna svojina odnosi više na kreacije uma, industrijska svojina je širi pojam, prema zakonodavstvu i Pariskoj povelji. Pod tim pojmom podrazumeva se pravo proizvođača da isključivo koristi svoj patentom zaštićeni pronalazak, da označava sebe kao proizvođača određenih proizvoda, da koristi žig ili zaštitini znak za obeležavanje robe, kao i oznake geografskog porekla proizvoda, da ima pravo uzorka i modela i da od toga ostvaruje prihode…

 

Nema države bez nelojalne konkurencije

 

Gotovo da ne postoje države na svetu u kome ne postoji nelojalna konkurencija na tržištu zbog čega je pitanje zaštite intelektualne i industrijske svojine globalna tema. Potpunu zaštitu ovih svojina pojedinci ili kompanije teško će ostvariti bez profesionalaca koji se bave samo tim pitanjem. Licencirani detektivi su obučeni da rešavaju ovakvu vrstu problema. Oni su osposobljeni da uđu u trag svakom narušavanju intelektualne i industrijske svojine, otkriju izvršioca, kao i da, recimo, pronađu objekat u kojem se proizvodi ili skladišti ilegalno proizvedena roba ili raskrinkaju štampanje lažnih pakovanja odnosno etiketa. Detektivi u ovoj oblasti rade sa specijalizovanim advokatskim kancelarijama, a zajedno ostvaruju saradnju sa policijom, tužilaštvom, carinom, inspekcijskim i drugim organima.

Zbog toga je možda značajnija, ali i isplativija preventivna uloga detektiva u zaštiti intelektualne i industrijske svojine. U tom slučaju detektiv će vam pored svojine sačuvati i nerve – vaše zdravlje i novac.