Kako da proverite da li je bolovanje zaposlenih lažno?

, praćeno sa Nema komentara

Nažalost, živimo u vremenu kada nas laž svuda okružuje da više gotovo i ne razlikujemo istinu od fikcije. Što je najgore, laž je postala toliko realna da se sve teže može dokazati. Na lažnim vestima, informacijama, dokumentima zarađuje se ogroman novac pa je mantru falsifikata prihvatio i poslovni svet. Među njima i zaposleni koji sve češće zloupotrebljavaju bolovanje kako bi na lak i jednostavan način došli do dodatnih izvora prihoda kroz obavljanje druge delatnosti ili seoskim sredinama radom u polju dok su kod poslodavca na “bolovanju”. U tim prevarama im pomaže teško primenjiva zakonska zaštita prava poslodavca i rigidna birokratija zbog čega se mnoge kompanije od lažnih bolovanja štite uz pomoć profesionalnih detektiva.

Različiti su razlozi zbog kojih zaposleni pribegavaju lažnom bolovanju. Najčešći povod krije se u čuvenoj krilatici: “vreme je novac”. Lažnim bolovanjem zaposleni dobijaju i vreme i novac, a to je dupla korist. Ako zdravi “boluju” na jednom poslu, na drugom mogu da rade i zarade praktično još jednu platu. Zato istraživanja pokazuju da u vreme poljoprivredne sezone pojedine fabrike ostanu sa svega 30 odsto radnika?!

 

Svako deveto bolovanje lažno

 

Da se razumemo, strogo gledano po Zakonu o radu i Zakonu o zdravstvenom osiguranju, zloupotreba bolovanja nije dozvoljena, ali svi znamo da je u praksi itekako rasprostranjena.Prema statističkim podacima, u Srbiji se godišnje otvori oko 280.000 bolovanja od kojih je više od 30.000 lažno.

 

Birokratija teško štiti od zloupotreba

 

Zakon o radu kaže da je pacijent dužan da u roku od tri dana poslodavcu dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad. Na tom dokumentu ne mora da stoji dijagnoza jer su podaci o bolesti posebno zaštićeni kao podaci o ličnosti. Dakle, poslodavac nema pravo da od izabranog lekara traži podatke od čega boluje zaposleni, da li ide na terapiju i slično… Ukoliko sumnja u opravdanost odsustva zaposlenog, poslodavac ima pravo da o svom trošku proveri zdravstvenu sposobnost radnika u specijalizovanoj instituciji po svom izboru. Ako zaposleni to odbije, poslodavac može da mu da otkaz. Takođe, u slučaju zloupotrebe bolovanja zaposleni gubi pravo na nadoknadu, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju.

Treba reći da poslodavac može da zatraži i od medicinske ustanove koja je zaposlenom dala potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad da ponovo proveri osnovanost tog dokumenta. Tada direktor ustanove sprovodi internu kontrolu i sastavlja komisiju koja analizira dokumentaciju i utvrđuje da li je bilo propusta.

Sve to ukazuje da je zakonska zaštita poslodavca od zloupotrebe bolovanja prilično složen, dugotrajan i neizvestan proces zbog čega veliki broj kompanija odustaje od tog postupka još na samom početku. Takođe, ne sme se zaboraviti da ukoliko otpusti zaposlenog bez valjanih dokaza o zloupotrebi bolovanja, poslodavac je dužan da radnika vrati na posao i da pritom snosi sve pravne posledice nezakonitog otkaza.

Ipak, uz pomoć profesionalnih detektivskih agencija svaki poslodavac se može znatno lakše, osnovanije i efikasnije zaštititi od ovakve vrste prevare.

 

Fotografija detektiva dokaz na sudu

 

Naime, Izmenama i dopunama zakona o detektivskoj delatnosti iz 2019. godine, detektivi imaju ovlašćenje da prikupljaju podatke o “povredama radnih obaveza ili radne discipline”. Kakve će poslove detektiv obavljati na tom planu, određuje se ugovorom kojeg u pisanoj formi zaključuju detektivska agencija i kompanija odnosno korisnik usluga.

Detektiv može da prati aktivnosti zaposlenog koji je zvanično na bolovanju. To je posebno značajno ako se ima u vidu da je fotografija koju je napravio licencirani detektiv dokument koji se koristi kao dokaz na sudu u postupku povrede radne discipline.

 

Detektivi raskrinkavaju i zloupotrebe povreda na poslu

 

Takođe, uloga detektiva je neprocenjiva i u situacijama lažnog predstavljanja povreda na radu koje su, nažalost, sve prisutnije u poslovnom svetu. Zaposleni neretko zloupotrebljavaju svoje zakonsko pravo da budu zaštićeni na poslu pogotovo u kompanija koje se bave rizčnim delatnostima. U takvim firmama pojedinci pokušavaju da svaku povredu na radu predstave kao odgovornost kompanije i da naplate veliku nadoknadu za ovu vrstu bolovanja. Stručni, profesionalni i iskusni detektivi mogu i ovu situaciju da preduprede. I ne samo to, detektivske agencije mogu temeljnim utvrđivanjem okolnosti povreda zaposlenog na radnom mestu da spreče slične incidente ubuduće. To je upozoravajuća poruka i za sve druge zaposlene koji bi pokušali da se okoriste o lažno bolovanje ili fiktivno predstavljanje povrede na radu.

Nakon svega, jasno je da su u svetu laži, falisifikata, zloupotreba i prevara detektivske agencije neophodne poštenim ljudima, bili oni poslodavci ili zaposleni.